Da li i vi spadate u grupu roditelja koji non-stop brinu čime ,,hranite” vaše dete?

Mi svakodnevno hranimo tela naše dece- snabdevamo ih pečenom junetinom i krompirima, cedimo im sokove, seckamo salate, kako bi imali više snage za život, a često propuštamo da im kažemo lepu reč, koja će im godinama grejati dušu kao kad ih ogreje jutarnje sunce.

Želja za osećanjem važnosti jedna je od glavnih razlika između čoveka i životinje.

Želja i potreba za osećanjem važnosti inspirisala je Šekspira da napiše besmrtne romane, navela Kristofera Rena da dizajnira simfonije u kamenu, neke ljude ta ista želja navodi da voze najmodernija kola, sagrade prestižnu kuću… Uglavnom, istorija vrca od zanimljivih primera poznatih ljudi koji su se borili da bi dosegli mesto poznatih, važnih i odvažnih… Tako je i Kolumbo želeo da dobije titulu ,,admirala okeana i vice kralja Indije”.

Ljudi koji ne uspeju da zadovolje osećaj važnosti često srljaju u bolest, ne bi li zadobili sažaljenje i ljubav, koji im daju osećaj bitnosti.
U jednom članku bilo je reči kako iskreno uvažavanje čoveku može da promeni život. Priča je o Stivu Morisu – slepom američkom pevaču poznatijem pod imenom Stivi Vonder. Naime, njegova nastavnica Detroida ga je pre više godina upitala da joj pomogne da pronađe miša koji se izgubio u učionici. Ona je cenila činjenicu da Stivi ima dar koji niko u razredu nema. Priroda je obdarila Stivija izuzetnim sluhom i kao da mu je time nadomestila slepilo. Ipak to je bio prvi put da je neko od nastavnika pokazao poštovanje prema toj njegovoj posebnosti. Danas, mnogo godina kasnije pevač kaže da je taj čin uvažavanja bio za njega početak novog života, kao što mnogi znaju, Stivi Moris je nastavio da razvija čulo sluha i pod umetničkim imenom Stivi Vonder postao jedan od najvećih pop pevača i stihopisaca 70. godina 20.veka.

Neki od vas dok čitaju ove redove će reći ,,o da, kako da ne, treba još i laskati i podilaziti, to ne funkcioše!” Naravno, laskanje retko donosi rezultate, ono je površno i neiskreno i osuđeno je na propast. Istina je da će neki ljudi koji su toliko gladni uvažavanja, progutati i to, kao što će izgladneli čovek jesti sve i svašta.

U čemu je razlika između uvažavanja i podilaženja? Prvo je iskreno, dolazi iz srca, a drugo je neiskreno i dolazi samo sa jezika, prvo je nesebično, drugo sebično, prvo se ceni, drugo osuđuje.

Uvažavanje je jedna, na žalost, zapostavljena vrlina našeg svakodnevnog postojanja. Nekako propustimo da pohvalimo sina, ili ćerku kada donesu knjižicu sa lepim ocenama i zaboravimo da ih ohrabrimo kada prvi put sami ispeku kolač, a ništa ne godi deci kao kad se roditelji zanimaju za njih i njihove aktivnosti i odobravaju ih.

I za kraj jedna fiktivna priča, koja tako dobro ilustruje istinu. Jednom jedna seljanka na kraju svog napornog dana za večeru iznese svojim ukućanima plast sena. Ozlojeđen muž je besno upita da li je skrenula s uma na šta mu je ona odgovorila : ,,Pa kako sam ja mogla da znam da ćete primetiti šta jedete? Kuvam vam evo već dvadeset godina i sve to vreme od vas nisam čula ni pohvalu, ni pokudu, kao da vam je sve jedno jedete li dobru hranu, ili seno.”

Verujem da vas je ovaj tekst inspirisao da se zapitate koliko često praktikujete uvažavanje, kao i da vas je potakao da se osmelite da pokazujete sopstvenoj deci, a i drugum ljudima pošteno i iskreno uvažavanje i poštovanje, jer ono je osnov bilo kog kvalitetnog međuljudskog odnosa.
Za više dobro naše i vaše dece – Vaš tim Brainobrain Školarko