U današnjoj praksi je prevazidjeno stanovište da kod deteta postoji striktna granica izmedju njegovog rada i igre.Pod uticajem takvog stanovišta zanemarivao se i potcenjivao uticaj stvaralačke i slobodne dečje igre i već u predškolsko doba se davala prednost pojedinim radnim procesima (Toličić, 1966). U današnje vreme igra se shvata kao jedan od činilaca razvoja ličnosti deteta, prema nekim shvatanjima, čak i kao jedan od najvažnijih faktora. Ona utiče, kako na razvoj celokupne ličnosti deteta, tako i na njene pojedine aspekte.

Za intelektualno vaspitanje, posebno u predškolskom uzrastu kada je nervni sistem naročito prijemčiv za utiske, koji opstaju duboko „urezani“ u svest, igra je najpovoljnija forma za sticanje iskustva i znanja o sredini koja okružuje dete. Naročito je značajno to što znanja, veštine i navike koje deca stiču tokom igranja imaju neprelaznu vrednost, jer su stečena na zanimljiv način, u interesantnoj formi koja je dostupna dečjem razumevanju i shvatanju, a ujedno su proizvod neposrednog, iskrenog i ličnog iskustva (Gligorijević, 1957). Igrom se u praksi dečjeg vrtića uglavnom vežbaju sposobnosti opažanja (oblici, boje, veličine i sl.), dok njihov razvoj prema opštem intelektualnom razvoju deteta nije u dovoljnoj meri rastumačen (Kamenov,1989, 2006). Dete kroz igru zadovolja i razvija svoju radoznalost, ona ga podstiče na razmišljanje i uči ga da posmatra i opaža, da razvija pamćenje i pažnju. U igri često dolazi do pojave potrebe i prilike da se deca brzo snalaze u novoj situaciji, da rapidno reaguju i rapidno misle kako će postupati u toj situaciji, što predstvalja odličnu vežbu za razvijanje mišljenja, dosetljivosti, oštroumnosti, odlučivanja, kao i dovitljivosti (Gligorijević, 1957).

Uloga BrainOBrain programa

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, Brainobrain program ima itekako veliki značaj. Vodi poreklo iz Indije i zvanično je nastao 2003 godine. On je biligvalan i njime se omogućava celokupan razvoj dečije ličnosti. Dete od individue postaje celokupna ličnost koja može da stupa u različite socijalne interakcije i odnose sa spoljašnjim svetom. Zasnovan na metodologiji abakus-mentalna aritmetika, uz korišćenje VAK-a (Visual Auditive Kinestetic) i NLP-a dete razvija sposobnosti fotografskog pamćenja i logičkog mišljenja. U isto vreme kod njega se razvija samopouzdanje, odlučnost, hrabrost i poboljšava koncentracija. Celokupan program sadrži niz aktivnosti koje omogućavaju detetu da razvija i poboljšava svoje intelektualno-mentalne procese.

Brainobrain program je predviđen za decu od 4-14 godina starosti. U okviru Brainobrain programa časovi su jednom nedeljno i traju 120 minuta. Celokupan program se sastoji od 10 nivoa (za decu od 7-14 godina) i 12 nivoa (za decu od 4-6 godina). Svaki nivo se sastoji od 12 časova nakon čega se prelazi na novi nivo. Na 12-tom nivou se pristupa polaganju završnog testa čime se zvanično i završava nivo. Čas se sastoji iz više delova koji potpomažu intelektualni razvoj deteta. Čas se uvek počinje sa nekim citatom koji se analizira. Na taj način se podstiču procesi razmišljanja kod dece. Procesi kao što su analiza, sinteza, logičko povezivanje i razmišljanje. Zatim dalje deo časa je posvećen radu na abakusu i radu na MA kartici. Na ovaj način se razvija koncentracija i mišljenje deteta. U jednom delu časa se rade i testovi brzine (speed testovi) i testovi poznavanja rečnika (spelling testovi). Na ovaj način dete je podstaknuto na razmišljanje i njegovi moždani procesi su uvek spremni za prijem novih informacija, poboljšava se i tranfer učenja a retroaktivna i proaktivna inhibicija se znatno smanjuju. Ovde je važno napomenuti da se čas u okviru Brainobrain programa za decu uzrasta od 4-6 godina na podnivoima razlikuje od časa za decu stariju od 6 godina. Prva razlika je da nema analize citata na početku časa. Čas je mnogo više zasnovan na igri dece, sadržaj je podeljen na 4 podnivoa poznatih pod nazivom „Little Bobs“ i podeljen je na tematske celine koje se nadopunjuju kako dete napreduje sa nivoima.

Važno je spomenuti još neke stavke vezane za strukturu brainobrain časa a da su značajne za intelektualni razvoj deteta. Na prvom mestu to su domaći zadaci. Na kraju svakog časa se zadaju odgovarajući zadaci koje dete treba da uradi za naredni čas. Domaći zadaci su tako struktuirani da dete ne treba da sve radi odjednom nego da svaki dan uradi po jednu tabelu zadataka. Ovim se podstiče razvijanje radnih navika kod dece. Zatim sastavni deo časa jesu i takozvani Braingymovi (braindžimovi). Njima se podstiče moždani procesi kao što su razmišljanje, analiza i sinteza, poboljšava koncentracija ali i opuštanje i priprema za neke naredne aktivnosti. Njima se podstiče i razvoj obe hemisfere mozga. I leva i desna strana mozga funkcionišu kao jedna celina i dete nije ograničeno samo na levu ili samo na desnu stranu. U okviru Brainobrain programa se koriste i odgovarajuće NLP tehnike. One podstiču razvoj samosvesti, omogućavaju oslobađanje od straha, proces donošenja odluka je ubrzan. NLP utiče i na razvoj samopouzdanja i samosvesti deteta. Dete ima jasniju svest o sebi, ima želju, volju i motivaciju da radi, uči i razvija se.

Brainobrain program omogućava razvoj celokupne ličnosti. Akcenat nije samo na razvoju intelektualnih sposobnosti. Utiče i na razvoj fizičkih, moralnih, estetskih i radnih kvaliteta deteta. Samo ovako koncipiran program donosi uspeh na polju vaspitanja i obrazovanja dece. Dokle god je ovakvih programa, neće biti opasnosti i bojaznosti za budućnost naše dece. Svako dete će ostati dete čak i kada to ne bude fizički a sve to će mu omogućiti aktivnosti koje može da prođe u periodu života kada se najviše raste, razvija i uči a to je period od 4-14 –te godine.

Podaci o autoru:
Novak Stanišić, Brainobrain edukator,Ma pedagog, asistent u programima omladinskog rada i voditelj Familylab inspirativnih seminara
Brainobrain centar: Brainobrain Wizards Novi Sad

Literatura:
– Gligorijević, B. (1957), Dečja igra i njena vaspitna vrednost, Beograd: Izdavačko preduzeće „Rad“
– Kamenov, E. (1989), Intelektualno vaspitanje kroz igru, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
– Kamenov, E. (2006), Vaspitanje predškolske dece, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
– Malešević, N. (1983), Igre za djecu predškolskog uzrasta i pripremnih odeljenja osnovne škole, Sarajevo: Svjetlost
-Toličić,I. (1966), Značaj igre za razvoj deteta,Beograd:Naučna knjiga